У ИМЕ СНА

Оставите ноћ отворену, мисли рспете

На четири стране, у име себе и свих

Крв врела распрема горког рођења стих

И свуда по тами древне птице лете.

Пролази утробом ко параван спасоносно време

Човек је застао, путање даље воде,

Од недохода ходу, од хода до заспале воде

Да се отворе за виске приходе смене.

Гледај, варљивости, кроз танку завесу сна

Стрепње најтања нит налази ослонце чврсте,

Ко брдо тежак сан, јава непресушна,

Ветар вири кроз раширене прсте.

Улијте старом ораху у кореен новог сока,

Гласови птица и деце силазе срцу ближе,

Под трулим пањем лепљиви отров клиже,

Мера је дан и ноћ за тачку без узрока.

И тек на маргини по рукопису звезде упамте

О светлости, круг и орла велики лет,

Док месечине игром сенку и путеве прате

У души пожар, пропланак и Великог Сна сплет.

У јутра сићи јасан међ корале и људе

Ко травка скрит ил сламка за врхове света

Изговорити именаде у распрштелости конфета

Као камичак, жад или уличне шараде чудне.

Оставите ноћ отворену, мисли распете

На четири стране, у име себе и свих!

Крв нова распрема горког рођења стих,

И свуда по тами древне птице лете.

7. IX 1956.,1987.