Посадио сам
једну шуму у очима. Идем голим стазама,
Тада мој
ашума дише. Онда ништа не видим: руке
постају храстови и крше небо. Курјаци
гладни ноћи кидају и довршавају звезде.
Буљине целу ноћ траже сузе за своје
крикове, а онда беже у понор ћутања.
Долази зора,
гребе се и провлачи, чиц умивена плаим,
очи су јој даљина. Тргнем се, око мене
пролазе дрвета.
Нема коментара:
Постави коментар