ОПАКО СВИТАЊЕ

Сад куца у прозор страх, ломи се копље

Поноћи, висински стреме у време

Јата захукталих снова. Очеличено бреме

Бола салже се у снопље.

Јабука лета дозрева, мирише

Зној роса и пева цврчак у теби.

И ноћ се ко авет веша, неко сокове сише

Један мисоа си сву гралу проби.

Провири кроз окно, озебло сећање чека

Да с гране пред кућом зора ко звезда падне

У теби пустош свира и савија се река.

Речи као псето гадне.

Иза гумна шуња се вемили гост

И куца у прозор. Сва копља су разбацана

И црчак у теби пева, ас стрепи свака кост.

Свиће. На земљи умиру јата галоврана.