ТРАЖЕЊЕ ПУТА

Између пустог сна и собе међ стварима голе

Дворишта тесног и сунцокрета ко празници жути,

Тамо живи питање што руке га осоколе,

Пут тражи и мир прсуства слути.

Пут чекан са душом од сребра и биља

Звезде ниске, пастири што самују век,

Моравско сунце и поглед пун обиља

И трептај измаглице, говор несхваћен, мек.

О ружо и машто, заборав бучнога лета

Стресам гестове сврата, кретање сасвим тихо

И видим бубе и вртлог еу чворовима света

Насељеност што вуче опнасти вихор.

Кад поноћ истреса сан у рубовима сам био

Кад подне огањ пали, додиром дна кретох на горе

Сећања давног раста цепну љуску у којој си се крио

О, отвори ме раскрсницом кад књигом проговоре

Боса сазнања, заборав у цвету што је био.

1956., 1987.