петак, 23. јануар 2015.

ТРАЖЕЊЕ ПУТА




Између пустог сна и собе међ стварима голе
Дворишта тесног и сунцокрета ко празници жути,
Тамо живи питање што руке га осоколе,
Пут тражи и мир прсуства слути.
Пут чекан са душом од сребра и биља
Звезде ниске, пастири што самују век,
Моравско сунце и поглед пун обиља
И трептај измаглице, говор несхваћен, мек.
О ружо и машто, заборав бучнога лета
Стресам гестове сврата, кретање сасвим тихо
И видим бубе и вртлог еу чворовима света
Насељеност што вуче опнасти вихор.
Кад поноћ истреса сан у рубовима сам био
Кад подне огањ пали, додиром дна кретох на горе
Сећања давног раста цепну љуску у којој си се крио
О, отвори ме раскрсницом кад књигом проговоре
Боса сазнања, заборав у цвету што је био.

1956., 1987.


Нема коментара:

Постави коментар