уторак, 8. децембар 2020.

Хаику поезија: ДАХ ЦВЕТНЕ БАШТЕ


У издању Поетикума, изашла је књига  хаику поезије Милана Ђокића. У књизи је објављено сто одабраних хаику песама, који су остали у рукопису за овим великим уметником.


Из рецензија:

Живот Милана Ђокића означавају укрштаји биографске ас-кезе и раскошног стваралачког дара. Има уметника који су, ду-хом већма будни над отвореном књигом света, спустили светло истине на нашу стварност, отворили њене шифре и разумели је, а да се њених практичних страна готово нису ни дотакли.

С погледом на свет иза света, далек за утицаје духовне кратко-видости окружења, у привидној самоизолацији, Ђокић је ство-рио изузетно дело. Ова књига изабраних хаику песама сугестивно сведочи о његовој способности превођења видљивог у простор језика и обрнуто. У овој неамбициозној лирици непосредности налазимо удружене доказе Ђокићевог великог ликовњачког и књижевног умећа, али и његовог уверења да је творачки акт најбоља одбрана смисла.  

Дејан Алексић

Пред читаоцима је књига хаику песама Милана Ђокића, чији су рукописи, срећом, остали нетакнути ватром и на време пронађени међу спаљеним и влагом опхрваним материјалом у из-горелом уметниковом атељеу. Део песама је аутор сам повезао и насловио насловом овог избора, а већи део се налазио на ли-стовима исписан или откуцан на писаћој машини. Књига је и плод договора чувара светлости који је пао једног сунчаног ја-нуарског дана уз присуство видимих и невидимих сведока.

 Александар Марић

 

олуја у планини

за Ненада Бургића (1952-1990)


Модра планина.

Сјури се вода

Уз хук и шапат.

 

Цоктање блата.

Уз шкрипу врата уђе,

Покисли фењер.

 

Мрмор гласова

По путу јуре баре

Оде грмљавина.

 

Висок бор!

Над њим планина и

Невидљив пут.


Над шумом Месец,

Палидрвце у бари.

Тишина капље.

 

Размишљам тише,

Завичај ми пред очима,

И, суза.

 

Како завичај мирише!

Седим у соби сам –

Далеко!

 

Пут одлази, док

Путници с теретом

Остају као нит.