среда, 7. август 2013.

СЕЛО У СУМРАКУ, ФЕЊЕР




Месец на плоту био спустио котву
Нестао приликом згодном
И ту је у питомом крају свој на своме
Село раскаљано, у белу оденуто лепоту
Утонуло ниско на тлу родном

Сељак распреже кола, киша и суснежица
А уста у зобници, само врска зоб
И брига покрива старо ћебе
Уз светлост фењера, и кораци
Ужурбано иза врата, начуљене уши

Махање репом одреди смер
Корака и бат потковица
Док сумрак се смеши и греје лице
Дневних  пребирања по  смеру шаши
Тишина ће доћи уз танка превирања

У кући, зидови укућани
И сви горки осмеси су наши