петак, 23. јануар 2015.

СЛУТЊА




Можда је вихор с песмом и страхом
Утроба ваздуха што младунце рађа
Хорови ветра излазе из тамних лађа
И реч свака одлази с крахом.

Винути... винути птице у језгро помаме
У ноћ. У дуб. Где лепота је оружана зубом
Прастара немам с душом дивне даме
Ево је већ мирна пред кућним стубом.

Ако зароним језа тек што се дави
У тесној ноћи кад чује се времена мук.
Претходници јављају окршај прави.
Све звезде су затегнуте у лук.

Нема коментара:

Постави коментар