За игру знај
једро кад пада
У блату
догорева да ко у перју
И васионом
љубав се опет искрада
Смрт или
рођење биће у повечерју.
Реко, дуж
себе прођи и претражи
Док житки
још су извори. Ишљиве страсне
У јесен чују
се једино кише гласне
И глас тврди
ко хлеб од ражи.
Ја гледам
прсте кад их сунце диже
То житом нов
сок прође
И као псето
преклањски корен глође
Тај дах ме
сву ноћ лиже.
На раскрсницу
дођох да вичем и ћутим.
У мени дан и
грожђано врење,
Коњица јури
и ко да битку слути.
У повечерју
биће смрт или рођење.
Нема коментара:
Постави коментар