МОРАВКА

Ти девојко са лозом ћутње винове

Што отпорима стрепи и тихо пламти

А ливада сва рођења млека памти

Сва јутра испашена за зубе и рогве.

Ти девојко са морем жудња витих

Што као шкољка звоне у плими

А руке твоје - жеравица у зими

Не знају да су брежуљци неречени сеновити.

И реч да мора сићи са планине

До товјих стаза и цветни корали

Бисерни поглед израстао из тмине

Отвара браве кад жедни су посустали.