НАПОН

НАПОН

1.

И би песма – гвожђе течно, неизречно

Ковачницом бели цветак расцветасе

Тама ћути, откида се подне кречно

Цвет порасте, не стижа га више сасе

Кућа трошна преображај нови прима

Обоји се зид румено пред гостима

Именима речи које чутња некад узе

На другом зиду нацртане суве сузе

Пред заносом тога трена певач преста

Заузеше звезде места

- Ледна реч се раскрављава, неко зове...

2.

И би песма – говор глушни, поћут звезде

Тамни ветар без помола

Ко раскршће, где се време, где се кола

Свемирска и људска сударају, где најезде

Одњихано јутро лиже, јутро роди

Скањерам се, ходе ноге, у даљине

Југ ме баца, север гледа – север броди

Према јужним пределима. Шум засине

Путањом над челом, над пределом

Где зри шума, тамно око, месечина.

3.

Непознатог клате стремени без мере,

Без несхватног лома. У дубини речи ржу

Јесење промене, варке, бруј, потере

Јагодње ми мисли на усне навржу.

Кипи киша, чутим облива опсена

Зора, вече, ноћ, маглина – исто роди

Кругови се понављају вечној води.

И задрхта песма од сна првржена

Дрво стоји у тишини, глчас се јавља

И би песма – говор глушни што наставља.