уторак, 03. март 2015.

ЧИТЛУК


ЧИТЛУК

За чудо без корака иде сам,
До Кукљина је дошл ау сандалама.
Даље се у књизи земље осало пише,
Житлучке равни отвориће ускоро кише.
Пространство љубну све четити стране,
Певајући небом за мисли простране.
Изненађење симетрије ће да се врте
Око твога и мога несиметричног лица
Опет ће трагачи доба терет да упрте
Однеће жетву горку буна и неверица.

2.

Конопље зрење под челом,
Отвориће нас понашању смелом.
У смирај лета волећемо спасом
И речју под језиком, фрулом за појасом.
Саставите нас са рошеним гласом
Откривени смо изненађени велом
Следите тугу за мајчиним челом
Јер рођени смо у дисању огрубелом

3.

Над Моравом љуљале се љуљке
У избици читали смо шљунке
Планине су надносиле крило,
Сан чувале дворкиње виле.
Бескрај је у злату товарио кола,
Трепериле сенке без страха и бола
Кретали смо напред побауљке
Срцем само осмехнутог дола.

1959., 1987.

Нема коментара:

Постави коментар