ЧИТЛУК

ЧИТЛУК

За чудо без корака иде сам,

До Кукљина је дошл ау сандалама.

Даље се у књизи земље осало пише,

Житлучке равни отвориће ускоро кише.

Пространство љубну све четити стране,

Певајући небом за мисли простране.

Изненађење симетрије ће да се врте

Око твога и мога несиметричног лица

Опет ће трагачи доба терет да упрте

Однеће жетву горку буна и неверица.

2.

Конопље зрење под челом,

Отвориће нас понашању смелом.

У смирај лета волећемо спасом

И речју под језиком, фрулом за појасом.

Саставите нас са рошеним гласом

Откривени смо изненађени велом

Следите тугу за мајчиним челом

Јер рођени смо у дисању огрубелом

3.

Над Моравом љуљале се љуљке

У избици читали смо шљунке

Планине су надносиле крило,

Сан чувале дворкиње виле.

Бескрај је у злату товарио кола,

Трепериле сенке без страха и бола

Кретали смо напред побауљке

Срцем само осмехнутог дола.

1959., 1987.