ТАНКЕ ЕЛЕГИЈЕ
У вечери
елегије су танке ко беспотребно цвеће
Има љутњи
које распирују корае док журе
Нисам обучен
за параду, треба отићи на смеће
Много шта
треба претражити из последње љуштуре.
Велики округли
паркови. Шетам се ко без сенке
У тамном
шибљу ветра. И овде некме семетам
Мислим на
неке свадбе, хармонике и теревенке
Доле испод
Дунава, галва се присећа ко сета
Изнад румена
притца спрема се да одлети
Мењам
расположења, ко марамице. Легнем на леву
Страну,
устанем на десну. То се свети,
Ако немате
ништа против. Сутра ћу ко плеву
Да проспем
речи, јер треба да се чује
Хтели – не
хтели: ћутња најбрже путује.
1961., 1987.
Нема коментара:
Постави коментар