ПРОСТЕ МОРАВСКЕ ПЕСМЕ

ПРОСТЕ МОРАВСКЕ ПЕСМЕ

1.

Обала мирише на шљунак и со,

Ветар ситне звезде над Моравом тресе,

На сваког је од нас по један бол кидисо,

Године су нам још увек тесне.

Зарзала су још триста Јабучила,

Са сенкама смо продужили сваће,

И када смо плакали и смејали се у безнађе,

Велика Кола у злато нас крила.

2.

Сви очајници отишли. У мени

Бакар отопљава говор мирисом на вече,

Које отвара сјај отмени.

Далеке звекире у одсутнсоти јече.

За очај су нам премалена грла, речи

Прешироке, он храни се временом глувим.

Очајни светац пред грешником клечи

И кише измичу пре временом сувим.

3.

Певале рибе исте, потањо давни чамац

У белу крљушт – то речно заборавље.

И после свега исти, венчани самац

Са пулсом кад дише Поморавље.

Одакле долазе восјке у ово свитање слано

Са муњама модрим уместо ореола

Одакле питање строго осмехнутом страном?

Ветрови с хоризонта, одкле мирис смола?

4.

Ћутим. У тами звезда се љуља,

Двадесет друга година моја ко хармоника,

Чудна музика куља

Од зрења и непомирења. А реком шљунка вика.

Разређени су јауци изашли из коначишта

И кљују већ у збуњена грла

У прслој тами мога изворишта

Једна је звезда нечујно обамрла.

1959.