ЉУБИ БЛИЖЊЕГА
I
У име свих,
себе, свога, свакога
У име свега,
брега, ничега у име
У име глога,
спаса, истини истога
У име тока,
тека, истека река
У име света,
века, у име лета
Клета љубву,
ношена, отета
Небом сољена,
усном гашена
Вођом мажена,
с две две руке поражена
Махуно даха
у препознавању света
У име поља и
опкоља ти зрела
У име копна
и срца ти хтела
У име гласа
и раса ти смела
Љубав љубави
љубављу узела
Келта убви,
писана, потписана
Ваздухом
нађена, ватром изненађена
Катаркама
рођена, никад одгођена
Грлицо језика
у светлсоти уклесана.
II
Љуби, љуби,
усну пусту у сну
Усна што ти
пружа оправдава ружа
Дужна сава
на корак од ушћа
Јужна је
постала љубав и најгушћа
Гружа од срца
до бола духа
Ауби чело
даха реченицом смелом
И речи исте
кад се у цвет стисле
Љуби то врело
подне, нова уздигнућа
Веровањем у
сан рођењем изгласан
Љуби то чело
даха реченицом смелом.
Нема коментара:
Постави коментар