уторак, 03. март 2015.

ЉУБИ БЛИЖЊЕГА


ЉУБИ БЛИЖЊЕГА

I

У име свих, себе, свога, свакога
У име свега, брега, ничега у име
У име глога, спаса, истини истога
У име тока, тека, истека река
У име света, века, у име лета

Клета љубву, ношена, отета
Небом сољена, усном гашена
Вођом мажена, с две две руке поражена
Махуно даха у препознавању света

У име поља и опкоља ти зрела
У име копна и срца ти хтела
У име гласа и раса ти смела
Љубав љубави љубављу узела

Келта убви, писана, потписана
Ваздухом нађена, ватром изненађена
Катаркама рођена, никад одгођена
Грлицо језика у светлсоти уклесана.



II

Љуби, љуби, усну пусту у сну
Усна што ти пружа оправдава ружа
Дужна сава на корак од ушћа
Јужна је постала љубав и најгушћа
Гружа од срца до бола духа

Ауби чело даха реченицом смелом
И речи исте кад се у цвет стисле
Љуби то врело подне, нова уздигнућа
Веровањем у сан рођењем изгласан
Љуби то чело даха реченицом смелом.













Нема коментара:

Постави коментар