ПРОЛЕЋНИ ЖИВОТ

ПРОЛЕЋНИ ЖИВОТ

Из вира који светлост опонаша,

Леден се талог помиче у зденке,

И живот изрони без оченаша,

Ко висибаба први, плашећи се сенке.

Он има поглед занетога чтеца

Пред азбуком од шикнулих грана,

Он хода пуст ко милитва свеца,

Обрастао у пејзаж својих дана.

Из година да се излегну ватре

Треба се бацити без реда,

Без смисла, који уљуљкани снатре,

- Живимо једном преко реда!

Он је близак као уста гласу,

Извуцимо га из туђих непаца,

Ко после рођења са зрењем у стасу,

Високо жито синова до отаца!

1959.