уторак, 03. март 2015.

МОРАВСКА УСПАВАНКА


МОРАВСКА УСПАВАНКА

Ноћ се шуња, ноћ од риба преко вена
Простор кричи сав од себе изнад глава
Један мисао црни свитац спава, спава
Срце расло од слепила, од времена
И лахор се преокрену, змијски пуже
У зеници давни поглед магле ствара
Сова кљује, сећање ме свог разара
И тама се оправадава за недужне.

Уљуљкуј ме чедо песмо, лако-крепка
Свирај, свирај испод крви празновање
Реч ми смолна, горка, реч од лепка
Оком руди, да ли цвета, већ раздање?
И жишка ми пали раме растрзано
У мукама порађа се, раћа тама
Мрак ли неопипљив, неухватљив, небо слано
Бела птица – сан ли снежни у рукама.

И лепрша звезда сјајна, пророк света
У мени љубав рујна негде скрива
Месечина танким велом га покрива
Ноћ одмиче, ноћ замиче, ноћ уклета
Испод речи лежи говор неизречен
Отишо бих негде сада тршне главе
Поред жита, у крај дуба, крај Мораве
Трагом новим у светлости непоречен.

Нема коментара:

Постави коментар