петак, 03. јул 2009.

ПЕСМА: Чудно ривалство

ЧУДНО РИВАЛСТВО



О тачности у слици у слици, Матисово откриће,
изазов је добу.
Пикасо све ставља на пробу.

Код Гертруде Стејн у плавом салону,
загледа "Радост живљења"
боје слагања и противљења.

Али у истом салону,
уз плаво цвеће и појило коња,
Гле! - И "Госпођице из Авињона ",

што љути Матиса:
" Ја се не надмећем,
другим путем крећем".

Уз чашу абсинта,
њихов сусрет плави салон покрива
дискусија жива.

"Лакрдија " љути се Матис,
"Како вам потези вриште,
Где је ту исходиште?"

"Иберијска линија, да ли је увек жива?
Да ли се Ви, о керида маестро,
На тај начин шалите често".

Пикасо на лошем француском,
као да ломи кости,
упиње се у целости:

"Чујте, мон шер метр,
ни Моне, ни Гоген у оквиру свог стила,
не имађаху ни црне, ни шаренила".

"Не поричем", Матис се жести,
то је привид само.
Јаку боју суседна притиска:
црна даје смирење слици,
усред највећег вриска."

"Разбијам конвенције",
Шпанац виче до промуклости
помоћу Вапе тврдње о тачности"

Форме склапати
и растварати их поново,
у игри до крајњости натапоати,

У нечему се слажемо, Ви и ја,
то не би била уметничка слобода,
ако се максимално не одузме или не дода,

Нема коментара:

Постави коментар