ПЕСМА: Чудно ривалство

ЧУДНО РИВАЛСТВО



О тачности у слици у слици, Матисово откриће,
изазов је добу.
Пикасо све ставља на пробу.

Код Гертруде Стејн у плавом салону,
загледа "Радост живљења"
боје слагања и противљења.

Али у истом салону,
уз плаво цвеће и појило коња,
Гле! - И "Госпођице из Авињона ",

што љути Матиса:
" Ја се не надмећем,
другим путем крећем".

Уз чашу абсинта,
њихов сусрет плави салон покрива
дискусија жива.

"Лакрдија " љути се Матис,
"Како вам потези вриште,
Где је ту исходиште?"

"Иберијска линија, да ли је увек жива?
Да ли се Ви, о керида маестро,
На тај начин шалите често".

Пикасо на лошем француском,
као да ломи кости,
упиње се у целости:

"Чујте, мон шер метр,
ни Моне, ни Гоген у оквиру свог стила,
не имађаху ни црне, ни шаренила".

"Не поричем", Матис се жести,
то је привид само.
Јаку боју суседна притиска:
црна даје смирење слици,
усред највећег вриска."

"Разбијам конвенције",
Шпанац виче до промуклости
помоћу Вапе тврдње о тачности"

Форме склапати
и растварати их поново,
у игри до крајњости натапоати,

У нечему се слажемо, Ви и ја,
то не би била уметничка слобода,
ако се максимално не одузме или не дода,

ПЕСМА: Морава

МОРАВА

Немиром безбројних очију шара по небу,
у прозирне образе уткива рибе,
легне испод рођених брда,
испружених руку, замућена одједном
док гори напуњена сунцем.
Полако- небо се спушта
у плавој марами охлади се,
вече се прикрада са збиром сенки,
буде дубока
затамни ка дну.

Пријатељ људи сам са рукама од коре месечине
од трешања и жита.
Осмех на лицу мами
севање Мораве

Свод мрака и крик буљине понекад
посматрам и стабло крај обале,
слике тек прошлог дана,
Беласање топола подсећа на ветар.
Дубока љубав, верујем, исклијаће
кад се покажу и зуби.
Из крика и завеслаја
да се домогну путића
друге обале.

СЛИКА: Акт

Акт, акрилик и уље, 60х50, 2009.

СЛИКА: Девојчица

Девојчица, уље на платну, 100х70 цм, 1987.