САНТЕ

Зашто размишљам о пољима

Запаљеним свитањем

Зашто размишљам о мостовима

Који због присуства неба теку плаву

Даљине не дају одговоре

Једино санте доба плове

Плове у недоглед

ПРОТИВ СЕНКИ

Лиснате, жуте, прозирне
Штуре, тамне и гладне
Провлаче се кроз дане и ноћи
Кроз пукоитне и ведрине
Седим у положају скитнице
Около пролазе путеви
Звездане стазе, рањена стопала
Сенке полако расту
Улизују се праху
Уклесана у ваздуху
Песма даљина
Као путоказ

Здравко Вајагић беседи на отварању изложбе слика Милана Ђокића,19 Јуна 2014 (ВИДЕО)

https://www.youtube.com/watch?v=wsysROJlFxk

сликар Здравко Вајагић беседи на отварању изложбе слика Милана Ђокића,19 Јуна 2014 у Београду, у Заводу за проучавање Културног Развитка, ул. Риге од Фере број 4.

НА ТЛУ РОДНОМ

Пејсаж са Рудна

На тлу родном

Ако сретнеш сељака, поздрави га речима и ћутањем.

Оно што је без речи понекад је гласније у ветру олујном.

А оно што се завршава шапутањем,

вапи у уздизању једва чујном.

Човек из народа иде увек путем

где се укрштају звезде и стазе хоризонта

У рану зору песмом у море поринутом

где се уливају реке Балкана И Хелеспонта

Изађи из свакодневних стаза и улегнућа,

погледај изнад себе у шуму крила, кликтају птица.

На обали снова древна колиба од прућа

И шљива израсла где је бачена коштица.

Човек је ишао лагано у гуњу сивом

огрнутим преко савијених леђа

док је затреперила мрежа и пређа

рибе искакале из таласа, воденица је шумила мливом.

Неко се огласио упола гласа

И наједанпут засијало сунце јасно

Закуцало у дубини земље срце гласно

И најавило клијања новог класја

СЕЛО У СУМРАКУ, ФЕЊЕР

Месец на плоту био спустио котву

Нестао приликом згодном

И ту је у питомом крају свој на своме

Село раскаљано, у белу оденуто лепоту

Утонуло ниско на тлу родном

Сељак распреже кола, киша и суснежица

А уста у зобници, само врска зоб

И брига покрива старо ћебе

Уз светлост фењера, и кораци

Ужурбано иза врата, начуљене уши

Махање репом одреди смер

Корака и бат потковица

Док сумрак се смеши и греје лице

Дневних  пребирања по  смеру шаши

Тишина ће доћи уз танка превирања

У кући, зидови укућани

И сви горки осмеси су наши

L. van Beethoven: Allegro & Menuett G-Dur für 2 Flöten

ОСВЕЋЕЊЕ СПОМЕНИКА ЈЕЛЕНИ БАЛШИЋ ПО ЛИКОВНОМ РЕШЕЊУ МИЛАНА ЂОКИЋА

ВЕСТ СА САЈТА ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ