Отац сече колач док му челом
расту боре, у ритуалу
хлеб се окреће
и нико од нас посумњати неће
у свечани чин и молитву устрепталу,
поставке на столу,
где је од свега по мало
засео посни ручак.
Расположење нам је у трену застало,
док се крстимо
побожног погледа,
седећи уз јастучак.
Овако није давно било
свечано стање и сви
радосног лика,
зуримо без речи,
као да смо на ивици раја.
Све утихнуло и
цело небо приближило,
слави се слава светог Николаја
Нема коментара:
Постави коментар