Месец
на плоту био спустио котву
Нестао
приликом згодном
И ту
је у питомом крају свој на своме
Село
раскаљано, у белу оденуто лепоту
Утонуло
ниско на тлу родном
Сељак
распреже кола, киша и суснежица
А уста
у зобници, само врска зоб
И брига
покрива старо ћебе
Уз светлост
фењера, и кораци
Ужурбано
иза врата, начуљене уши
Махање
репом одреди смер
Корака
и бат потковица
Док сумрак
се смеши и греје лице
Дневних
пребирања по смеру шаши
Тишина
ће доћи уз танка превирања
У кући,
зидови укућани
И сви
горки осмеси су наши
